Хипотерапија је физикална, окупациона и логопедска стратегија лечења особа са инвалидитетом која користи коњски покрет за постизање функционалних циљева.

Хипотерапија значи лецење уз помоц коња (грцки хиппо=коњ; тхерапеиа=лечење) и односи се на употребу тродимензионалног начина кретања коња као средства лечења особа са функционалним ограничењима, неуромоторним И сензорним дисфункцијама.

Хипотерапијски третман има неурофизиолошку основу и мора бити прописан од стране лекара а спроводи га физиотерапеут, радни терапеут и логопед са завршеном посебном обуком из хипотерапије. Свако од њих уз помоћ коња постиже циљеве у складу са својом струком.

Хипотерапија се одвија као самостална што значи да сама по себи има терапијски учинак и представља допуну стандардним ауторизованим терапијским поступцима.

Даје прилику за интеракцију са животињама кроз коју се долази до нових искустава, стимулишу се чула, истражују нове текстуре, мириси...

Коњски покрет нуди добро модулисане сензорне инпуте вестибуларног, проприоцептивног, тактилног и визуалног система.

Јахач може заборавити на болове и свакодневну борбу коју доноси живот са инвалидитетом, шалиће се смејати и осетити слободно и поносно.

Коњи и опрема у хипотерапији.

Коњи који се употребљавају за хипотерапију су високо школовани, толерантни и наручита пажња се поклања квалитету њихових покрета који имају директан утицај на јахача-пацијента.

Опрема укључује колане (широке ремене око коња) са једном, две или без ручке, подседлице разних дебљина те разна помагала лоптице, обруче, и друге играчке уз помоц којих се постижу циљеви, наручито код деце.

На крају треба напоменути да је хипотерапија једна од метода лечења.

Свака особа са инвалидитетом у животу проба низ терапијских процедура, али јединствено природно окружење и дружење са племенитом зивотињом где се кроз игру и рекреацију постижу терапијски учинци чини хипотерапију посебном.