Прошле године наш савез био  је носилац пројекта изградње два инклузивна игралишта у Србији.  Пројекат је реализован под покровитељством УНИЦЕФ Србија и НЦР фондације, у сарадњи са Архитектонски факултет Универзитета у Београду. Током реализације пројекта своје идеје и виђења за парк давала су директно деца која су и главни корисници парка. Велика нам је част и задовољство да вам представимо парк у Ћићевцу, док је парк у Београду у процесу реализације.

„Игралиште мојих снова“ у Ћићевцу је, за сада, једино инклузивно игралиште у Србији које је изграђено баш како су га деца замишљала и тако да им омогућава безбедну игру, доступну сваком малишану.

На ликовним и литерарним радионицама у којима је учествовао са бројним другарима, основцима из Ћићевца, Немања је открио  да је безбедна љуљашка његова велика жеља. Наставници из школе и запослени у ћићевачком Удружењу „Окулар“ организовали су их, како би од деце сазнали како изгледа њихово „Игралиште из снова“.  

На крилима дечјих  идеја, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, у Ћићевцу су кренули у изградњу инклузивног игралишта, у којем сва деца могу равноправно да користе све справе и уживају у заједничкој игри. 

Бетонски раван терен омогућава лако кретање свима, и у колицима, у којима деца могу да се врте и на вртешци. Испод сваке справе је мекша тартан подлога. Ту су и безбедне ниске клацкалице и њихалице са опругама. Најзахтевнији део пројекта инклузивног игралишта био је скејт парк. Изабрали су и лепо место, међу дрвећем.

Пола године касније, Немања је у својој љуљашци из снова. Довољно великој да се у њој љуља заједно са својим братом Вељком. Самостално се клацкао, вртео на вртешци. На питање какво је ново игралиште, са великим осмехом каже да је – велико.

Ово игралиште би требало да постане модел изградње инклузивних игралишта у мањим и већим срединама у Србији.